Друга песничка збирка Валентине Бактијаревић, а прва коју издаје у Србији (прва збирка Помеѓу објављена је у Скопљу као двојезично издање), дочекана је са великим нестрпљењем, будући да су читалачкој јавности, захваљујући друштвеним мрежама, Валентинине песме већ биле познате. Кратки, наизглед насумично поређани у свега неколико редова, стихови су одзвањали  интернет просторима изазивајући реакције. 

Сама збирка је дуго прављена, ручно склапана, обогаћена поетски нежним илустрацијама Сузане Вуловић и калиграфским писмом Софије Марковић. На ручно прављеном цветном папиру доминирају мотиви из природе – цвеће и птице, који прате ритам стихова, стварајући топлу и благу атмосферу. И форма и садржај задовољавају високо постављене естетске критеријуме.

Лирски субјекат песама Валентине Бактијаревић непрестано се обраћа некоме (а тај неко није нужно увек иста особа) речима пуним љубави и топлине, чак и када се говори о смрти или неизрецивој боли, која ипак, у овим језгровитим песмама, успева да буде исказана („од твоје смрти / остављам те где стигнем / да се што лакше вратиш / остављаш ме без даха / мили / пола кичме теби / пола кичме мени / пролећеˮ). Свако „милиˮ и „љубавиˮ које започне, заврши или пресече стихове једне песме, доприноси њеној мелодији, еуфоничности; a својом разиграношћу, песма уме да подсети и на бајалице („испао си ми из ока / пун кофер воде / овде / пршљен теби / пршљен мени / со на рануˮ). Љубав, жудња, састанци, растанак, смрт, бол; сви наведени (и други) мотиви проткани су дубоко у сваку песникињину реч. Исечци из живота, као кратки одблесци стварних тренутака, тек благо алудирају на одређени догађај, али непогрешиво успевају да изнедре дубоко емотивну реакцију читаоца. Валентинини стихови су свачији. Аутентичност, плес речи, огољеност и јасне песничке слике, мада увек прожете личним симболима, сви наведени елементи чине да дијалог између лирског субјекта и вољене особе постане универзалан и близак читаоцу. 

Препоручујемо насумично читање песама, једне дневно, тачно тамо где случајно отворите збирку, како би песме живеле и клијале у вама, сваки дан помало!