Ово је песник који је много дана и година провео у лечилиштима, санаторијумима, бањама, у болницама, готово увек на ивици живота певао је о животу. Рођен у Андалузији, а живео у Мадриду; напустио студије права и посветио се сликању и поезији. Из певања о фолклору он сели свој стих према питањима егзистенције.
Многи шпански песници Хименесовог времена повлађивали су публици и банализовали израз, а он је желео да креира укус. Његов кредо се памти: „За мањину, заувек.“ Почетком грађанског рата Хименес одлази у Америку. Искуство изгнанства даје нову димензију његовој поезији.
По речима Раше Ливаде, Хименес је сматрао да је лепота доказ о постојању Бога, јер егзистенција лепоте укида егзистенцију ништавила. У лепоту својих стихова Хименес је уткао много скривених смислова, алузија, нити са фоклором и исходе различитих идеја. Вероватно ни Нобелова награда није му била утеха после смрти његове супруге Зенобије која је живот посветила не само супругу већ и његовом изванредном песничком делу које се сматра једном од врхова поезије на шпанском језику. Драги читаоци, вратимо се овом песнику који још увек није до краја одгонетнут, али сваким читањем показује нову димензију. „Ја нисам ја“ једна је од најпознатијих песама прошлог века, и она чека да изнова буде откривена и цитирана.