Ева Липска (1945) је пољска књижевница која, поред своје највеће страсти – поезије, пише и прозу, драме, текстове за краковски кабаре „Подрум код овнона“ и за рок групе. Добитница је престижних пољских и светских књижевних награда. Превођена на четрдесетак језика. Чест гост најпознатијих песничких фестивала у свету. Њене песме налазе се у свим антологијама савремене пољске поезије.

Ако волите кад песма у прози својом мелодијом зазвучи као дучићевски александринац и кад тагоровски ритам пренесе на вас сав немир и узлет лирског субјекта, онда читајте поезију Еве Липске. Док будете читали, нећете држати ви књигу у руци – она ће вас. Одмах ће вас зграбити канџама метафора, необичних предела и тонова. Липска се игра са позицијом лирског субјекта, мушкарцем који се обраћа извесној госпођи Шуберт у тренуцима чежње у којима препознаје доказ да је волео и у којима не тражи доказ да се љубав обострано догодила. Лирски субјекат пише жени не тражећи одговоре на своја питања, његова писма су кратка и сликовита, то су слике уоквирене унутрашњим хронотопом који је омеђен страшћу и сећањима. Читајте Еву Липску. Госпођа Шуберт се скрива у свима нама.