Поштовани и драги читаоци,
Како се борите са својим доживљајима? Колико су они подударни са реалношћу? Да ли сте се икада запитали: ,,Шта је сан, а шта стварност?“ попут Кетрин Џонсон у њеним дневничким записима које је креирала и са нама великодушно поделила књижевница Ана Атанaсковић. Није ово тривијална прича о фрази да и богати плачу већ романсирана биографија којом се Никола Тесла представља не само као научник, геније, вансеријскои човек већ и као витез и џентлмен, који није злоупотребљавао уобразиљу и осећања Кетрин Џонсон, већ их је веома ценио, отмено, поштујући пријатељство са њеним супругом. Oво је проза богата животним постулатима попут оног да је љубомора глупо и бескорисно осећање због кога се губи драгоцено време на јед. Има још много поучних истина у овим псеудодневничким записима са нагласком да сви имамо право на свој свет а питање моралне величине човека, добило је своје одговоре у лику Николе Тесле који плени и гестовима и речима али и манирима и делима. Витешки се носи са свешћу о емоцијама које према њему осећа Кетрин, све са кокетном елеганцијом, обећавајући јој у једном писму најбољи шешир као поклон. Та игра је непрекидна јер је крајње задовољство одложено.
Посебна драгоценост ове књиге је слика епохе и захуктали развој науке и човечанства- енергија коју је Тесла артикулисао и који је, по речима Кетрин Џонсон, тврдио да смо ,,сви резервоар неисцрпне енергије која саму себе обнавља“. Из представе других ликова ових записа можете закључити да то обнављање енергије није процес који се одвија по неком аутоматизму, већ се мора радити на њему и у његову корист. И Роберт чита, воли Витмана, диви се ситницама, влатима траве, али он нема манифестну енергију попут Тесле, за чим чезне Кетрин али никада не прелази преко моралних и породичних вредности. Генерално, сав гламур оног времена не прелази границе природе, а ни етичке постулате.Ово је једина романескна биографија која тежи да Николу Теслу представи интимно, као човека, па након читања- судите или праштајте по оновременим аршинима. Увидећете да можда није било лакше, али је свакако лепше.
