Поштовани и драги љубитељи књига,

 

Сигурно би вас обрадовала књига о књигама у овом свету пребрзог темпа и размене информација. Али није реч само о ,,барометру књига“, већ о измени комплетне парадигме система вредности у жанровском хибриду под називом ,,Ништа није ничије“, Бојана Савића Остојића. Базирана на дубокој љубави и оданости, проза овог француског ђака, реплицира, вероватно несвесно, на ону Вајлдову да свему ,,знамо цену, али не и вредност“. Приповедач Ћоле, шетач и заљубљеник у литературу, основу своје пасије испољава на бувљацима, где се наново учи комуникацији, интригирајући читаоца са тог ,,сметлишта историје“? Да ли је својина превазиђена у савременом свету? Да ли ипак све почива на фундаменталним хуманистичким вредностима: доброти, једнакости и љубави, или су оне у сенци, скрајнуте? Да ли су бувљаци ,,сметлишта историје“ или ,,музеји огледала“? Овај пасионирани литерата је и грађанин, обичан човек, али тај део његове личности: емоције, љубав, блискост, брига о ближњима, бива схваћен погрешно. Најбољи пријатељ ће га издати и напустити. Ћока је манифестација љубави, али је све време пасивна, она је само неко ко прихвата чињенице, без реакције. Чак и њен сан је више део окаснеле савести приповедача. Све док је он посвећен литератури, она чека. Где је проблем? У литерарном ткиву приповедач јасно изражава став да је све вредно: и споменари тинејџера, али и пикантна преписка Анаис Нин и Хенрија Милера, нудећи нам ,,кабинет куриозитета“ различитих форми попут каквог исконског ,,чувара историје“. Коме се то човек може у овом брзом свету поверити? Папиру? Да ли је главни проблем недостатак времена за комуникацију? Решење постоји, крије се у промени начина посматрања, а ова проза нам нуди отвореност и избор у том смислу, само морамо схватити да је све вредно. Још много тога о савременом свету ћете открити у овом роману. У свим тим одразима и рефлексијама свашта ново ћемо спознати и схватити да није једина сврха овог света употреба, а можете прочитати и истоимени путопис о Балкану (,,Употреба света“) Николе Бувијеа у коме се доста говори о послератном Београду, размислити да ли се одређене ствари на неки начин понављају и како се најлакше превазилазе, а и припремити се за најновију књигу Бојана Савића Остојића.