Похвала Лудости
кључне речи:

Похвала Лудости
издавач: Моно и Манана, Београд, 2002.
број страна: 168
наслов оригинала:
Stultitiae laus
преводилац: Даринка Невенић Грабовац

Имајући за циљ да опише и објасни људску природу, Похвала лудости је сведочанство о времену у којем су људске вредности на великом испиту. Дело је писано у првом лицу, а наратор је Лудост која кроз иронију и сарказам приближава стање ствари у полуделом свету. Еразмо препушта Лудости да каже колика је предност оних који су са њом у добрим односима јер она влада светом. Лудост има и слуге којима се захваљује јер без њих она не би постојала, а то су: Самољубивост, Ласкање, Заборавност, Лењост, Наслада, Локомисленост, Разузданост, Гозба, Тврди сан. Иако није атеиста, Еразмо је, критикујући стање у друштву, најоштрији у критици кардинала, папа и целокупног свештенства. Он их чак и исмева али то није исмевање ради пуког исмевања. То је право стање ствари које је пуно лицемерја, егоизма, лишено милосрђа, љубави и скромности. Иако је због садржаја била забрањивана, књига је за кратко време доживела чак седам издања. Њена популарност се састојала у томе што је изражавала вековне тежње сурово потлачених маса које су се на разне начине буниле у току читавог средњег века. У Похвали лудости су, на један посебан начин, написане многе истине о свету у средњем веку које није смео да каже ниједан други Еразмов савременик.

Аутор препоруке:
Одломак из дела

Исто тако би и кардинали морали мислити да су наследници апостола и да се од њих очекује исто оно што су радили апостоли; да нису господари већ чувари духовних добара о којима ће морати касније да полажу најтачнији рачун.

 

Израду портала
Шта да читам подржало
Министарство културе
и информисања
Републике Србије
Шта да читам је јединствени портал за препоруке за читање књига које су објављене на српском језику. У раду портала учествује преко 30 јавних библиотека из Србије.