Овај зборник текстова доноси ново разумевање појма забаве у савремено, модерно време. Тематски се може поделити на четири целине: забава у уметничком процесу, функција забаве у процесу социјализације, забава у сфери економије и питање идеологије.

         Иако је феномен забаве појединачни феномен аутори инсистирају на томе да је истовремено подложан и системској критици јер се не може посматрати изоловано с обзиром да не можемо искључити друге појаве као што су медији, економија, уметност, образовање. Њих све прожима забава као појам који је свеприсутан јер је основни и једини циљ друштва-профит. Питање забаве и капитала је једно од основних питања у књизи. Капитал све покреће и он свему претходи. Зато се и развила “ индустрија забаве“ као појам који се третира на тржишту као роба која је у вези са профитом. Данашња забава је индустријализована, потпуно је одвојена од првобитног значења забаве које је укључивало радост као и животност које су данас потиснуте или нестале. Забава која се препознаје као слободно време је такође ресурс за експлоатацију јер је прорачуната па се сви  забављамо исто, без аутентичне радости. Отуд  велики шопинг-молови, играонице, синеплекси. Из овога се може закључити да је забава медијски посредована.

          Ништа од овога не би било могуће или толико утицајно да није медија помоћу којих забава добија друго уочено обележје, које се масовно експлоатише, постајући масовна култура. Забава-насиље-профит су три појма који се међусобно допуњују а медији их међусобно повезују. Ауторска тројка, Дивна Вуксановић, Драган Ћаловић и Влатко Илић, примећује да пошто је забава (као аутентичанан појам) изгубила сврху, на њено место долази досада. Досада је нуспроизвод профита и као феномен постаје  врста масовне медијске „забаве“. Све је данас прожето забавом: универзитети, школе (учење кроз забаву), позоришта,биоскопи ( идемо да се добро забавимо), уметност (може бити забавна). Књига је инспиративан и иновативан увид у појам савремене филозофије забаве.