Књигу једног од најзначајних филозофа двадесетог века, приредили су његови студенти. Предавања и разговори о естетици, психологији и религиозном веровању по избору тема заузимају посебно место у Витгенштајновом опусу; они припадају позној фази, иако су по садржају сроднији списима из такозваног „прелазног периода”.

Прве верзије поједних мисли и аргумената могу се пронаћи у предавањима које је Витгенштајн одржао од 1932. до 1933, неколико година пре него што је започео рад на Филозофским истраживањима. Занимљиво је да ни тада није питања из естетике, психоанализе и религије: оно што је према његовом мишљењу заједничко за те три области јесте да ни једна наука и не садржи узрочна обавештења, иако нам се често чини да је тако. Овим предавањима заокружују се Витгенштајнове теме.