Русоово дело „Друштвени уговор“ је једно од најзначајнијих дела које говори о држави, праву и законима. Русо је често био оспораван и контраверзан, књиге су му спаљиване, нападан је и прогањан од стане утицајних интелектуалаца свога времена. Имајући у виду период у коме је живео и радио у Француској, не чуди што се оштро залаже за антиапсолутистичку власт. Врло снажно је приказао све мањкавости владавине једног човека или мањине било да су то монархија или олигархија, и истакао да такав концепт власти доводи до узурпаторске нелегитимне власти. Оно за чим он тежи је глас народа који се може чути само кроз институције. Француски мислилац једно од централних места даје законима који су услови да се грађани удружују и на тај начин изразе своје ставове. У грађанском друштву правда не потиче од бога већ из разума, а закони су дело народа. Закон није ништа друго него изјава опште воље. Закон поседује општост и важи за све. Управо таквим размишљањем Русо навлачи на себе велико незадовољство владара широм Француске па и Европе. Однос власти и појединца се најбоље може сагледати друштвеним уговором у којем грађани остварују договор о заједничким правилима и обавезама како би заштитили себе и друге од насиља и других неправди. Природна слобода коју човек губи друштвеним уговором надокнађује се грађанском слободом. Прва је ограничена снагом појединца, друга је ограничена општом вољом. Свака власт мора почивати на законима и нико не сме бити изван закона. Ова књига је утицала на многе мислиоце – између осталог и на Канта, и обавезна је литература у изучавању друштвених теорија.