Ова књига представља необично и модерно истраживање које се бави егзистенцијалном и социјалном кризом у данашњем друштву. Ауторка савременог човека позиционира у нову раван -у свет у коме тежи аутентичности док истовремено није свестан пуког одржавања статуса quo у коме, не знајући, пристаје на улогу која му је додељена без било какве личне критичке свести о томе да ли је то добро за њега. Он остаје уроњен у глобални омотач као нешто што је дато и непроменљиво. Таква уроњеност доприноси инертном кретању ка будућности као већ одређеном циљу о коме човек не одлучује. Овај статус савременог човека ауторка проблематизује и назива га корисником савременог друштва. Корисник није неутралан појам већ он намеће известан менталитет човеку нашег доба. Он је актер у свету a говори као оруђе (преокренуто из античког доба када су робови сматрани за оруђа која говоре). То нас доводи до другог или другачијег вида ропства које је везано за квалификацију човековог начина размишљања по коме je свет унапред одређен, човек је предвидив у настајању, дакле нема ничег новог и другачијег сем оног што је већ дато. У том контексту човек се „прерађује“ да буде актер на тржишту (свету) и корисник услуга. Онтолошка питања се занемарују и стављају се у раван проблема-решења и односа корисника према њима.Таква ситуација обесмишљава нека главна питања егзистенције човека као што су однос човека и другог, човека и природе а као последицу има дезоријентисаност човека у савремености. Тако из стања правог човека ( бића које има свест о прошлости и духовности) прелази у стање пуког корисника света.
Ауторка истиче два доминантна става: Један, да је све идеологија- што значи да свако од нас гаји претензију на доминацију у социјалном или политичком смислу. Све те идеологије постају део система који одржава постојеће стање, те мноштво идеологија које нас свакодневно салећу, одвлаче нас од повезаности човека са човеком , персоналне аутентичности, критичког размишљања. Други је, да је брига за себе, која је схваћена као једна од најбитнијих карактеристика новонастале оријентације савременог човека у складу са човековим окретањем од друштва ка јединки која је сама себи довољна.
