Занимљива и на једноставан начин написана књига која се бави последицама живљења у дигитално доба. Мобилни телефони, компјутери, ајподови су постали кључни део свакодневног живота у милионима домаћинстава. Данашња деца проводе у просеку шест сати испред неке врсте екрана, тинејџери и одрасли чак и више. Наша комуникација се више одвија путем текстуалних порука и електронске поште него лицем у лице. Имамо стотине онлајн пријатеља а не познајемо људе који су нам комшије, а за информације прво питамо Гугл.

     Аутор на основу научних истраживања разматра последице оваквог начина живљења и функционисања који се у великој мери разликују од начина на који се живело пре 20 или 30 година. Сведоци смо појаве новог феномена а то је дигитална култура која све више обузима свакодневни живот. У овој књизи је покушано да се одговори на питање како дигитална ера мења наш ум и у ком правцу идемо? Какав је квалитет нашег мишљења ако никада не седнемо и сасвим се не искључимо (од спољног света)? Могу  ли мобилни телефон или Гугл претраживач променити начин на који људи мисле?

     Неке студије су показале да интернет има моћ или могућност да изведе битну промену у нашем мозгу која води у пасивно преобликовање. Изазови су разни. Дигитално доба умањује способност концентрације. Оно нас претвара у друштво расејаних. То отвара многа питања у вези образовања и начина учења. Ако све одговоре можемо да добијемо једним кликом онда зашто учити? Живи се брже него што се мисли, имамо више избора и више могућности за изражавање али се то не користи на прави начин а могућност анонимности на мрежи урушава емпатију и може подстаћи асоцијално понашање. Тежи се креативном мишљењу али оно се не може одвијати уз свакодневни брзи темпо живота. Ометање је свеприсутно, па аутор предлаже „дигиталну дијету“ као отклон од свакодневног ометања. На инспиративан начин аутор покушава да нађе одговоре на питање-како живети и опстати у оваквом убрзаном свету који нас окружује.