Француски књижевник Мишел Уелбек (1956) спада међу најпопуларније и најконтраверзније европске писце данашњице. Њему се или диве, или га мрзе. Средине нема. Својим провокативним и ангажованим романима „бацио је у прашину“ све практиканте млохавог мејнстрима и политички коректног писања.

У роману Платформа разголићује и пародира онемоћалу западну цивилизацију, која прети да се уруши под теретом сопствене декаденције.  По свом антиглобалистичком ставу књига у приличној мери кореспондира са Индустријом среће Вилијама Дејвиса.

Мишел, главни јунак романа,  је просечан и себичан мали човек, неамбициозан  чиновник министарства културе, чију свакодневицу омеђују смене тривијалних тв емисија, и посете секси баровима. Сматра да су секс и новац  довољни за људску срећу. Након што је камијевски апатично отпратио смрт оца, ноншалантно се препушта промискуитетном иживљавању и сексуалном туризму по разним егзотичним дестинацијама.  На Тајланду ступа у страсну љубавну везу са  туристичком  менаџерком Валери. Са њом ће, у склопу мултинационалне туристичке агенције Аурора,  радити на практичном осмишљавању пословно-идеолошке платформе за ново преуређење светског поретка на принципима универзалне, туризмом посредоване, проституције. Полазиште им је сазнање да je 80%  западњака сексуално дисфункционално. Код њих је потпуно ишчилео смисао за даривање, жеља де се неком бесплатно учини задовољство. Самим тим и љубав и секс су изгубили своју природност, сведени су на нешто што се „има“ и „конзумира“. Све то је довело до комерцијализације  и професионализације најинтимнијих људских односа. Права љубав и прави секс постоје само још у сиромашним земљама „трећег света“ –  Тајланду, Куби, Карибима, Сенегалу, Обали Слоноваче, Источној Европи…

У приказивању љубавних односа Уелбек је сурово експлицитан;  мртав ‘ладан пише ласцивности и вулгарности. Содома и Гомора уједно. Због тога је ово књига искључиво за одрасле. У ствари, Уелбек је само искрен и именује ствари правим именом. О сексу пише као лојалан саучесник, без моралисања и осуђивања. Са друге стране, цео роман је проткан и дубоком и поетичном љубављу Валери и Мишела. Зато  у укупном учинку та његова скаредност као да задобија  питомо и продуховљено лице.  Због тога је Платформа  својеврсни кемп, јер ружним говори лепо, а лажју казује истину, а  Уелбек нека врста романсијерског Рамба Амадеуса.