Књига песама, или пре лирских записа, Владиславе Војновић Љубав хладнија од смрти (која позајмљује наслов првог Фазбиндровог целовечерњег филма Liebe ist kälter als der Tod из 1969. године) низ је забелешки о проблемима идентитета, оствареним и неоствареним могућности одрастања – шта смо могли да постанемо а шта смо постали. Говорећи о свом односу најпре са ћерком, али и са мајком, па потом и баком, која је извршила самоубиство, лирска јунакиња ових песама поставља питање сопства, генетске задатости али и компликованих породичних односа, који се додатно усложњавају присуством односно одсуством мушких фигура (оца, мужа, љубавника…) – „јер нас има колико нас има у мислима, / у срцима, / нашим генима у остављенима”.

Секвенце забележене у различитим животним добима, од крхког времена тражења до језиве студени усамљености (оне у браку, оне на самрти или оне северњачке, на пример), наводе читаоца да са лирским субјектом освести сва она мимоилажења (генерацијска су можда само на први поглед најупадљивија)  која су неминовна када се напусти комфорно немишљење.

Неретко хуморне, ове жалостиве песме, које „приповеда” средовечна жена на прагу менопаузе, не пропуштају да се поиграју са темом старења и идеализовања прошлости, не умањујући стварне проблеме актуалног тренутка великог, глобалног света (песма „Szomorú vasarnáp”, са још једним филмским насловом).