Прича о великом страху али и o љубави испричана кроз визуру ситних, нејаких, незаштићених животиња, окосница је романа Ветрушкина ледина Угљеше Шајтинца. Иза помало застаршујућег наслова, иза пустог, огољеног, незаштићеног места – ледине, аутор нам открива богат, емотиван, особен живот.

Главне улоге у овој причи имају животиње приказане са људским особинама; говором, карактерним цртама, склоностима, тежњама, пуне  врлина али и мана и каприца због којих их  читаоци воле. Ипак, ово није басна јер аутор не даје готове поуке. Нежно и са меланхолијом води читаоце кроз причу, суоачава их са страшном, древном грабљивицом – ветрушком и спознајом храбрости, нежности, другарства, солидарности, оданости и велике ЉУБАВИ. Упознаје нас са авантуристом Мишем, заљубљеним у распевану Текуницу, весељаком Пужем, мудром Жабом, црним ожалошћеним Гавраном од кога сви беже, Родом, чудном птицом, која од снега бежи… приповедачем  Јежом.

„Здраво децо. Ево, ово сам ја…

Јеж

Ја не умем да пишем, само да причам. Испричао сам како живимо ми на ветрушкиној ледини. Нисам ни знао да ћете ви једног дана читати књигу у којој ће бити исписана моја прича…“

Роман је веома погодан за драматизацију, о чему сведоче чињенице да је успешно преобликован у радио-драму (специјална награда на Фестивалу радио-драме за децу и омладину у Братислави), те да је по њему изведена и луткарска представа. Имао је два издања,  2006. и  2016. у едицији Читањац, издавача Булевар, у необичној форми и са илустрацијама Дејана Узелца.

Рођен у Зрењанину 1971. године, Угљеша Шајтинац је сценариста, прозни писац, писац за децу и музичар.