Један од најбољих савремених познавалаца светске књижевности, руски есејиста и књижевни критичар Александар Генис (1953), рођен и одрастао у Совјетском Савезу, у младости је емигрирао у Сједињене Државе. Као и његов животни пут, пишчева књижевна интересовања крећу се између Старог и Новог света. Неке од текстова које је написао као колумниста руског листа Нова газета уврстио је у збирку Часови читања, са интригантним поднасловом Камасутра заљубљеника у књиге. Написанa са страшћу и хумором, 35 есеја, „лекција о читалачком хедонизму“, откривају безброј информација и запажања о писцима, од античког до савременог доба, о књигама, књижевним ликовима и жанровима, а пре свега о читању, и то у данашње време, „када је 21. век понудио тако примамљив скуп алтернатива књизи“.

На „часовима читања“ Генис износи размишљања о многим књижевним проблемима и феноменима, тешкоћама приликом превођења стране књижевности, посебно поезије, немогућности дефинисања хумора, прожимања књижевности са другим врстама стваралаштва – позориштем, филмом, телевизијом, филозофијом, историјом, науком, религијом, али и о врло конкретним ситуацијама са којима се сусреће савремени читалац, о дебелим и танким књигама, обећавајућем почетку и ефектној последњој реченици романа, добро изабраном наслову дела, о томе како читати античке писце, класике, драму, Библију, дисидентску литературу, књижевна дела за децу…

Генис „заљубљенику у књиге“ упућује много важних порука – да се читање учи, као и све остало, стицањем искуства, да искусни читалац треба да тежи да у делу пронађе писца, постави се на његово место и гледа на живот и језик његовим очима. Даје му и најважнију лекцију: „Мајсторство читања бруси се читав живот, никада не досежући границе, јер оно нема циља, осим чистог задовољства“.