Förflutenhetens landskap
Кроз низ занимљивих прича о наизглед малим, свакодневним појавама и стварима, „које могу у нашим животима да оставе далеко већи траг“ него крупни историјски догађаји, шведски академик, историчар Петер Енглунд (1957) у збирци есеја Мале историје дочарава и приближава читаоцу историју приватног живота од средњег века до савременог доба.
Из историјске перспективе, Енглунд пише о човековом доживљају природе, рачунања времена, подизања и образовања потомства, прљавштине и смрада, страха, мрака, тишине, самоће, доколице, сиромаштва, смрти, и о друштвеним околностима у појединим историјским периодима које су утицале на то да се људско схватање о њима током времена мења. Пише и о настанку и употреби „ситница“, попут брзе хране, излога, наочара, спајалице, шрафцигера, четкице за зубе, које су нам данас толико блиске да су „постале готово невидљиве“, али су ипак, кроз историју, мењале човекову свакодневицу.
Збирка Мале историје избор је текстова из Енглундових књига Предео прошлости и Историја тишине и други есеји.
Кад бисмо садашњег човека послали неколико стотина година уназад да се сретне са Волтером, он би се без већих тешкоћа могао упустити у добар разговор с њим и пронаћи да деле читав низ идеја које бисмо радо назвали модерним. Али би наш путник кроз време ипак држао велико растојање у односу на драгог филозофа; сигурно би се згрозио над Волтеровом лошом хигијеном и сматрао да он смрди. Јер стара Европа је гадно смрдела.
