Роман Ћутања из Горе представља последњи, односно, уводни роман Демићевог петокњижја посвећеног рату и судбини крајишких Срба. Овим романом раскрива се сцена на којој ће се распарчати СФРЈ и започети прогон Срба из Хрватске. Демићев опсежни литерарни подухват, заокружен романом фантазмагоријом, надовезује се, односно даје увод књигама које су му претходиле: Молски акорди, Трезвењаци на пијаној лађи, По(в)ратнички реквијем и Атака на Итаку. За роман Ћутања из Горе Демић је добио награду „Меша Селимовић“.

Главни јунак Демићевог романа – Петрова гора – око које се плету историја и легенда, у свом ћутању, заправо, одјекује гласовима мртвих који су покопани у њој. Историјски догађаји деведесетих година прошлог века повод су да подземље Петрове горе, попут палимпсеста, проговори својим митским, библијским, или историјским сведочењима. Кроз девет глава романа смењују се различите приче приказа: првих људи – Адама и Адаме, Г(в)оздане и Луција Валерија Верекунда, Живе руке мртвог Теодора Комоговинског и пепела безруког Теодора, Душе и Тела, Браће по матери и Браће по ћаћи, Никог и Ничег и Неког и Нечега, Патријархове главе и Патријарховог трупа, Петра и Павла, игумана и краља. Међу несмиреним душама су и калуђер Петар по коме је Петрова гора добила име, и Петар Свачић, последњи хрватски краљ, и Лешо Дијаковић, пастир који је након сна постао пророк пошто му се као узглавље указала горућа Књига. Док на митингу 1990. говоре лажни пророци, Лешо Дијаковић Самоук настоји да пренесе садржај Књиге створене „по мери људског слепила“.