Француски филозоф Мишел Лакроа у овој књизи малог обима покушава да обједини и дефинише оно што је заједничко за једну холистичку идеју која је настала средином шездесетих година прошлог века у Калифорнији.

Идеологија новог доба (New Age) уклапала се у постојећи концепт контракултурне побуне против материјалистичких вредности потрошачког друштва и у свим својим аспектима представљала опасност за традиционалне вредности западне цивилизације. Снажну инспирацију овом покрету дале су источњачка филозофија и мистицизам. Лакроа ново доба представља као „нову религију”, али специфичну јер одбацује догме и окреће се искључиво мистичком искуству које подразумева достизање апсолутне слободе духа, неретко потпомогнуте психоделичним дрогама. Овај облик религиозности стоји као потпуни опозит хришћанству и његовим основним вредностима.

Идеологија новог доба представља и неисцрпну тематику за велики број секти од шездесетих година до данас. Оне од њега позајмљују и теме и технике. Као за религију, идеологија новог доба инспиративна је и за читав низ поља које се иоле дотичу људске духовности: астрологију, алтернативну медицину, алтернативну гимнастику, исхрану, трансценденталну медитацију, псеудопсихологију и екологију.

Основна тема идеологије новог доба је најава велике прекретнице, улазак човечанства у нову фазу своје историје. То је ново атролошко доба, доба Водолије. Ново доба сматра да постоје законитости према којима се историја одвија, те је стога могуће предвиђати будућност. Може се рећи да ново доба следи традицију историцизма, према коме се друштвене промене одвијају према непроменљивим законитостима, што историји обезбеђује смер и смисао. Оно најављује време када ће размишљању доћи крај и сменити га интуиција.

На крају, Лакроа износи своје виђење по коме ново доба, нудећи осећај спокојства у свету који је далеко од спокојног, од шездесетих година до данас, успављује човека и изолује га од друштвених проблема уместо да га учини активним чланом друштва. На тај начин оно заправо противречи идеалу слободног и разумом вођеног човека, што је темељ савремене демократије. Лакроа тумачењем новог доба подстиче читаоца на размишљање јер отвара многа филозофска и социолошка питања, која се тичу не само времена контракултурних промена него су актуелна и дан-данас.