Српски венац, од народни српски исторически и наравоучителни прича, песама, басна, пословица и загонетки исплетен, „сочињен Тодором Влајићем“ 1850, драгоцен је пример збирке дела српске народне књижевности. Како би се ово вредно, а готово непознато дело „читајућем свету приопштило“, књажевачка библиотека „на свет је издала“ публикацију посвећену Венцу и његовом творцу, која садржи фототипски репринт Влајићеве збирке и више различитих прилога. По језичким одликама, писму и правопису, збирка припада позној славеносрпској писмености и литератури, па су приређивачи др Александар Костадиновић и др Данијела Поповић Николић пренели Влајићев текст у савремену правописну норму и тиме га приближили савременом читаоцу. Научно тумачење Влајићевог дела и његових сакупљачких напора расветљено је и у прилозима, научним радовима фолклориста проф. др Снежане Самарџије и др Данијеле Поповић Николић.

„Сочинитељ“ Српског венца, „пречански“ учитељ Тодор Влајић (Вуковар 1815/17 – Београд 1881), савременик Вука Караџића, књижевник и искрени љубитељ српске историје и народне књижевности, припада оним неправедно заборављеним ствараоцима и сакупљачима с половине 19. века, који су, захваљујући својој свести о важности бележења народног усменог стваралаштва, оставили невелика али вредна дела, значајна за проучавање историје српске књижевности и очување националне културне баштине.