Ања Марковић је песникиња млађе генерације чија је прва збирка песама Напољу су људи награђена Бранковом наградом. Њена поезија оставља јак утисак на читаоца и тера га да зађе дубоко у поноре свог бића и суочи се собом. Kowloon је друга збирка поезије Ање Марковић чији је наслов име хонгконшког предграђа које је у једном тренутку било познато као најнасељеније место на планети. Згуснутост, мрачно, влажно окружење, собе које су загушљиве и тесне – то су карактеристике простора који је описан у овој песничкој збирци. Простор се не доживљава само као оно што нас окружује већ и оно што је у нама, тако да лирском субјекту често бива тесно и нелагодно у сопственој кожи. Ствара се специфична, клаустрофобична атмосфера кроз коју пратимо веома упечатљиве слике постапокалиптичног света, препознајући данашњицу и себе. Страх и очај, јутро које „се никоме није догодилоˮ, глад и меланхолија, „лака грозница постојањаˮ, сенке и киша, „античке трагедије свакодневицеˮ, тело и „осећања која ће нас разнетиˮ – мотиви су који боје песме распоређене у четири циклуса. Лирски субјекти воде нас на једно путовање које почиње у „месту страхаˮ чије је име Коwloon, а завршава се, после својеврсног интроспективног рвања, помирењем јер – „урадили смо све што смо моглиˮ. Зато се и, по склапању корица ове збирке, читалац осећа препорођено.
„Иако су капије увек отворене
одавде се не излази:
под надзором тромог страха
зазидани смо у замашћен ваздух.
Копно је.
И немој да мислиш
да је град, Kowloon.
То је понор нагона, опсадно стање тела.
А негде се свет натапа кишом
и из земље ничу хлебови.ˮ