Владимир Пиштало  (рођен 1960. године у Сарајеву)  писац, преводилац и професор на Универзитету у Вустеру, оставља дубок траг у нашој савременој књижевности како својим романима, тако и  поетском прозом и збиркама прича. Добитник је многобројних престижних награда (НИН-ова награда, Награда за најбољу књигу у мрежи јавних библиотека у Србији за роман „Тесла портрет међу маскама“, награда „Милош Ђурић“ за превод поезије Чарлса Симића). Дела Владимира Пиштала преведена су на  више језика и део су школског програма  за основне школе и гимназије.

Након читања романа „Сунце овог дана“ Владимира Пиштала, дела Иве Андрића више нећете ишчитавати на исти начин. Пиштало нам подробно, кроз писма упућена Ивану, анализира његова дела и ставове уједно их провлачећи кроз садашњост.  Пратећи пут сунца овог нашег дана, писац нам проширује аналитичке и поетичке погледе према књижевној свести у историјском контексту. Аутор указује на Андрићеве ставове, на иронију коју је користио у „Госпођици“ и у многим другим причама, а уједно их је провлачио и кроз говор и поступке својих јунака. Пиштало каже за Андрића да је „чудан двоструки човек, мешавина Броха и Боре Станковића, суфијски експресионист“. Аутор епистоларног романа „Сунце овог дана“ истиче да је Иво Андрић разумео оговараче, клеветнике, уображене болеснике, децу, ствараоце, револуционаре, жене које старе и многе друге јер се водио мотивом „гладног је ваљало нахранити и жедног напојити разумевањем“.

Владимир Пиштало спретно уклапа Андрићеву мисао у своју и обрнуто, тумачи је и уједно  нам на посебан начин расветљава Андрића, наводећи да се плашио одласка са овога света, да је страст сматрао једним од својих противника и уједно истичући да нам је он сам рекао да је лењ, луд, да му „младост није била ни добра ни лепа“. Анализирајући сваки редак Андрићевог књижевног опуса, Пиштало алудира  на српску традицију, историју и културу,  подсећајући нас да у свему приметимо окрепљујућу топлину сунца, како пређашњег тако и садашњег,  на себи и дубоко у себи.