Јаз, други по реду роман Дарка Тушевљаковића, награђен је Европском наградом за књижевност, коју додељују Федерација европских књижара, Европски савет писаца и Федерација европских издавача, уз подршку Европске комисије за културу. Ова престижна награда додељује се изузетним књижевним талентима који својим делом истичу културно и језичко наслеђе Европе.

Наслов романа – Јаз – представља метафору за одсуство истинског односа међу ликовима. Наиме, сем генерацијског јаза, предоченог кроз однос оца и сина, јаз између ова два, иначе кључна лика романа продубљен је наметањем питања хомосексуалности. Истовремено, јазом се представља и простор између појединаца и друштва када је оно тоталитарно. Роман чине два дела различито темпорално и просторно лоцирана. Разарајући хронолошки след догађаја, аутор кроз две приче, које се на самом крају стапају у једну, пружа целовиту слику Србије у деведесетим годинама двадесетог и на почетку новог века. Ауторитативни отац у првом делу романа представља све оно што би могло бити окарактерисано као патријахално – строго васпитање сина, презир према хомосексуалцима – док други део романа, кроз лик сина, афирмише модерно које оспорава наметнуте патријахалне вредности – хомосексуалност, напуштање земље, побуна против строгог васпитања.

Економишући језичким изразом, Тушевљаковић виртуозно, у назнакама или чак одсуством говора осликава унутрашњи живот својих јунака. Фантазмагорични елементи, избор топонима – Крф и Крагујевац – приповедана сећања исповедно интонирана, егзистенцијална питања, међу којима у први план избија питање одласка или останка у земљи која је је променила своје границе, суптилно уведено питање сексуалности, чине Тушевљаковићев роман актуелним и блиским публици.