Мирну свакодневицу малог места на обали Нила, у египатској провинцији, ремети једна наизглед ни по чему необична посета. Три деценије након што је напустио Египат, спасио се сиромаштва, створио каријеру и обогатио се, из Париза у завичај долази Хамид ел Бихери, са супругом Симоном, Францускињом. У средини у којој влада строго поштовање хијерархије и патријархалних обичаја, присуство Симоне, жене из неког другог света, њена лепота, другачије одевање, понашање, навике, изазивају различите реакције мештана, и мушкараца и жена, мотивисане односом и контактом који са њом остварују. Ликови романа –Хамидови рођаци и људи из села, своје „гласове“ о Симони саопштавају кроз низ монолога о сопственом доживљају њене различитости, описујући догађаје повезане са боравком француског пара у селу и, иако не долази до отвореног сукоба, конфликте који се из дана у дан продубљују, да би читава прича добила неочекиван, али језив и трагичан епилог. Оваквим наративним поступком писац на упечатљив начин дочарава читаоцу међусобно неразумевање припадника две различите културе – арапске и европске, ненаметљиво слика живот једне учмале средине, жељне напретка али привржене традиционалним вредностима, и положај жене у таквом окружењу.

Роман Гласови египатског књижевника, лингвисте и новинара Сулејмана Фајада (1929–2015) објављен је 1972. у Багдаду, први преводи на европске језике појавили су се деведесетих, у Србији је преведен 2013. године.