У овој књизи обухваћени су сви текстови наше најпознатије филозофкиње о националној филозофији. Писани углавном између два светска рата, спадају међу најзначајније у тој врсти. Додати су и чланци о познатим југословенским мислиоцима као и преводи два чланка са немачког језика (Садашња филозофска струјања у Југославији и Хегел у Југославији). Књига почиње упоредним односом између западно и источноевропске мисли сматрајући да многи познати људи који нису филозофи кроз свој рад и стваралаштво заслужују назив мислиоца. Што се тиче Југословена, у ту групу спадају: Руђер Бошковић, Његош… Што се тиче Његоша као филозофа-песника, она сматра да је „са њим југословенски народ досегао врхунац мишљења о себи и место у свету“. Имајући у виду недавно завршени Први светски рат, Ксенија Атанасијевић прави јасну разлику између „малих“ и „великих“ народа како у ратно-територијалном, тако и у дуговном империјализму. На терет великих народа пада вођење човечанства кроз крвави 20. век као и огромна страдања којим је то раздобље препуно. Низ врхунских европских интелектуалаца ће остати на страни истребљивања чивтавих народа. Мали народи (југословенски, између осталог) су једни од ретких који су сачували моделе за право хришћанско понашање са акцентом на практично усмерење. Ти светли примери националне културе дати су у књизи прво као песници, писци-филозофи (Стерија), касније и као научници (Цвијић).