Књига „Oбични људи-добровољни џелати“ наставља анализу тражећи „ коначно решење“ положаја Јевреја у Европи. Ниме, својом дијалошком структуром даје две упоредне теорије о томе зашто је такав преображај настао код обичних Немаца и истовремено покушава да из два угла приближи и објасни питање Холокауста у Другом светском рату. Супротставивши две стране-два гледишта, једно Кристофера Роберта Браунинга и друго Данијела Голдхагена, књига представља и осврт на Голдхагеново чувено дело “ Хитлерови добровољни џелати-обични Немци и Холокауст“ написано 1996 године.Размишљајући о Холокаусту, Голдхаген се пита зашто су обични људи-Немци пристали да буду добровољни џелати. Они на ту улогу нису били приморани нити су мучени до пристанка, а ипак су доборвољно и са несвакидашњим жаром прогањали, мучили, убијали Јеврејски народ скоро исто као и СС-трупе.Голдхаген одговор види у елиминационистичком антисемитизму који је постојао у Немачкој још у 19 веку. Кроз епохе пропаганда према Јеврејима је остала иста. Холокауст је само резултат такве пропаганде.Супротни став заступа Браунинг који се слаже са ставом да је пропаганда утицала на Немце али само у одређеној мери и да такво виђење није задовљавајуће.Свет је много више па и сувише људски и универзалан те тиме и пун погрешних мотива, сукобљених осећања, личних приоритета а одсутан је из тумачења Данијела Голдхагена, сматра Браунинг.Он одговор проналази у организационој и заснованој структури нацистичке државе, послушности, жељи за напредовањем у бирократији.Овај поглед не само да даје смернице и референце на изучавање познатије књиге “Хитлерови добровољни џелати“ Данијела Голдхагена , већ и јасно илуструје два супростављена става о теми која је на жалост и данас актуелна. Управо могућност посматрања феномена из различитих углова даје додатни квалитет овом питању.