Поштовани и драги читаоци,

Када размишљате о разлозима због којих читате, сигурно ће један од њих бити потрага за смислом. Редови овог романа тока свести, чији је главни лик Тони Пагода, рок музичар, који је до 40. године живео буран живот, а након тога је почео до размишља о смислу  живота и чињеници  да  стари. Међутим, попут свега осталог и  ово искуство је релативно. Мишљења су подељена, као и о овом роману. Многи га доживљавају као модерну, урбану прозу у којој се нижу мисли и реченице без повезаности и смисла, неко други  кроз ове редове увиђа дубину бесмисла и безнађа у савременом свету, који нуди прегршт испразних могућности. Упркос томе ова проза отвара неочекиване нове перспективе, међу којима је основна да су сви у праву и да свако има право да живи сопствени смисао. Чини се да зато роман отвара реченица: ,,Све што не подносим има своје име“, чиме главни лик , првом мишљу, демонстрира своје право да оно што не воли  јасно именује, а потом и  одлучи шта ће учинити са тим сазнањем.

Радња се одвија у модерној Италији, у којој овај рок музичар живи интезиван живот  и баш због тог бурног начина живота одлучује да ,,нестане“ одласком  у Бразил, намеравајући да  бегом направи промену у свом животу. Промене, попут  система вредности типа: ,,Доброта? То су ствари за људе са мањком других, примамљивих перспектива“,  могу читаоцима да делују одбојно, али вреди  читалачког труда , јер поента и јесте у издржљивости и спремности да се дође до смисла и спознаје да свако и све има своју мисију и сврху.

Иако је побегао од  музичке сцене и развратног живота, пријатељ из нове ,,обећане земље“, Бразила, преваром убеђује Пагоду да поново одржи концерт у Италији и тако заправо пружа прилику  Тонију да  након свега, коначно  увиди  смисао  свог живота у пуном значењу и нађе свој мир. Стога, сви су у праву и свако има свој начин, а можда сопствени лакше уочите захваљујући читању овог модерног романа.

Марина Ђенадић