Један од најзначајнијих француских теоретичара 20. века Жан Бодријар, чији опус представља комбинацију филозофије, социологије, економије, даје критички осврт на време у којем живи. Комбинујући социјалну теорију и филозофију, Бодријар одсликава кључне догађаје и феномене епохе. У књизи „Симболичка размена и смрт“ настоји да дâ детаљан опис капиталистичких вредности и садашњег друштва. Он велича премодерно друштво и у њему доминантан принцип реалности насупрот данашњем постмодерном. Оно што, по мишљењу Бодријара, одликује садашњи тренутак, јесте принцип симулације као привида који замењује стварност. Симулација је свуда око нас, ми више не живимо, ми симулирамо живот, економију, а тржишни закони су апсорбовани и рециклирани, вредности се губе у симулацији. Тако овај систем више није реалан већ прелази у хиперреалност. Она је реалнија од саме реалности, при чему модели и слике успостављају контролу над идејама и понашањем појединца. У таквом стању, идеологије смењују једна другу, без икакве суштинске разлике или помака унутар система. Све је део система, чак и криза. Субјективност је изгубљена и све више зависи од једне нове ситуације која је описана као „претерана близина свих ствари“. Тражи се спектакл а не значење. Субјекат је инстант слика и информација у једном претерано изложеном свету. Овакав опис система – као скуп симулације ствара ново постмодерно стање. Једини ефикасан одговор на овакву ситуацију Бодријар види у ономе што систем не даје, а то је смрт. У овом случају она је израз реверзибилног, она је оно што руши и што изазива неред, симболички неред. Смрт је искорак из постмодерне – она увек чека на крају система и она је симболичко уништење које вреба сам систем.