Један од најпознатијих представника римског стоицизма Лукије Анеј Сенека у делу „О гневу“ даје нам у вид у ту, како каже, „најружнију и најпомамнију страст која када овлада човеком  прави од њега безумно биће“. Човек треба да оствари унутрашњи мир, спокојство и непоколебљивост душе. То не може никако достићи гневом и управо у томе је величина човека – да успе да га потисне у себи. Многе страшне ствари су се десиле када су цареви и владари били обузети овим страшним стањем. Често су њихови најближи плаћали главом изливе гнева.

У гневу човек доноси лоше одлуке због којих се после каје и које могу да му одреде даљи ток живота. Он за овакве људе каже да су болесни да имају безуман поглед, а лице им постане црвено попут крви која навире и жели да прокључа. Описујући природу гнева и његове последице, Неронов учитељ, заправо, даје смернице за добар и праведан живот. Врлина је пут којим треба ићи и онај ко је развије моћи ће лако да савлада гнев и његове последице. Само кроз врлину можемо доћи до среће које је и суштина доброг живљења. Човек мора живети у сагласности са природом, а један од услова је и да не подлегне утицају гнева. Ова књига нам говори о томе како најгоре страсти делују на нас и како их превазићи. Укратко, ово је књига о мудрости.