Елизабета Георгиев живи и ради у Димитровграду. Основну школу завршила је у једном малом селу које се зове Смиловци, на Старој планини. У одељењу их је било само троје. Заволела је читање. Према књизи је имала велико поштовање, посебан однос и пожела је у једном тренутку да пише. Библиотекар је, преводилац, бави се писањем за децу и одрасле. Књиге на које је јако поносна су: „Три лица и птица“, „На рингишпилу имена“, „Ћошак иза ћошка“, „Шуш и Миш у библиотеци“.

„Када и сунце мјауче“ је занимљива прича о једном јединственом, посебном мачету, Жаки и једној необичној девојчици, Неди. Жаки почиње свој живот у белој кутији са мамом, Буцмастим дечаком, Враголастим дечаком и Несташном девојчицом. Када су сви прогледали, ојачали, саслушали лекције о животу и били спремни за сусрет са спољашњим светом, мама их је повела у шетњу. Животни путеви их раздвајају, а Жаки креће на тајни задатак, да усрећи једну посебну, другачију девојчицу Неду. Када се неко заволи свим срцем и још толико, онда се болест може лако победити. Жаки је помогла Неди у тој мисији јер јој се поред  посебног, паметног, једног и јединственог мачета чинило и да сунце мјауче.