Миљенко Јерговић је савремени босанско-херцеговачки и хрватски писац за кога с правом можемо рећи да је „писац Сарајева“. „Неземаљски израз његових руку“, условно речено роман, који за окосницу има причу о Сарајевском атентату, чине два дела. Први део под насловом „Атентат“ више је документарна проза, слика историјске прилике у време атентата, прати судбине протагониста: Гаврила Принципа, Недељка Чабриновића, Франца Фердинанда и његове супруге Софије. Многе личности које су одредиле ток 20. века попут Аписа, краља Александра Карађорђевића, Иве Андрића и других нашле су се на страницама књиге. Јерговић се бавио и филмовима о атентату – Вељка Булајића и Фадила Хаџића; те судбином свог професора, Предрага Финција, главног глумца Хаџићевог филма.
Други део романа је дужа приповетка под насловом „Разрада“, где слика последице атентата на животе четворо обичних људи сарајевске мултинационалне и мултиконфесионалне средине.
„Неземаљски израз његових руку“, зачињен пишчевим шармантним смислом за хумор, свакако јесте једна од књига којој се можемо враћати јер Јерговићеви ставови, утемељени на чињеницама и историјским примерима, подстичу на размишљање, нарочито што атентаторе слика као обичне људе, а не злочинце који су променили ток историје.
Ево како је Werfel (у Дедијерову пријеводу) видио Недељка Чабриновића, у кратком фрагменту, који доносимо због осјећаја њемачкога писца према босанском мученику, помало се на њега позивајући у обрани властитих осјећаја:
,Двадесет му је година.
[…]
То лице тамо у ћелији, та доброта која више није чак ни болна, та косо нагнута уљудност, та озарена слабост, потресен, знао сам – било је то чудесно, далеко лице онога последњег у низу, онога који је истиснут из средине, који стоји на крајњој ивици људскости. Управо онако као на лицу јунака, познао сам у тим изгубљеним цртама лепоту и достојанство убитачне, незамишљиве усамљености онога који се никад више не може вратити међу људе. (…)
Неземаљски израз његових руку ја не умем да опишем.’“