У оквиру издавачке куће Танеси, Библиотека ТОКОЈО специјално се бави јапанским ауторима. Након две антологије савремених јапанских прича, на радост свих обожаватеља јапанске културе страве, 2017. године приређена је и Антологија јапанске хорор приче. Тринаест прича седморице култних аутора поређане су хронолошки, по годинама њиховог рођења и стваралаштва. То су: Едогава Ранпо, Тецу Јано, Сакјо Комацу, Рјо Ханмура, Кођи Сузуки, Јоко Огава и Оцуићи.
Хорор је у Јапану део традиције још из Едо периода, када су се приче о духовима и натприродном приповедале и преносиле усмено. Елементи овог фолклора провлаче се и кроз савремени јапански хорор жанр, који се управо због дуге традиције и културолошких особености издвојио као специфичан поджанр у оквиру хорор културе. Након усмене и књижевне традиције као и традиције у театру, хорор је у Јапану прожео и стрип, филм и видео-игре.
Оно што га чини различитим од западњачке традиције у хорору, јесте изразито присуство психодраме у комбинацији са натприродним, шаманизмом, суптилном естетиком и постепено дизаном тензијом, а касније и изразито бизарним мотивима. Многи од аутора присутних у Антологији део су и научнофантастичне књижевне струје у Јапану. У многим причама ова два жанра се преплићу.
Централно место у Антологији заузимју секвенце из чувене трилогије Круг Кођи Сузукија. По истоименој књизи снимљен је и филм, ТВ серија, а направљена је и видео-игра. Америчка адаптација филма популаризовала је аутентичне јапанске фолклор и хорор мотиве у целом свету. Његова представа Садако, дугокосе сабласне психотичне жене која има моћ да убије, дубоко се урезала у свест свакога ко је прочитао књигу или погледао филм. Насупрот западној традицији, где су протагонисти у хорор причи углавном мушкарци са свим својим маскулиним особинама, у јапанској култури жене су та надреална застрашујућа бића која убијају, управо особинама које се традиционално приписују женама. Оне су у својој психолошкој разорености толико далеко од мушког рационалног света, да се постепено преиначују у духове. Међутим, те особине их истовремено чине и надмоћнима.
Читалац Антологије Тринаест ће се уплашити на један потпуно нов и аутентичан начин, за који није ни веровао да постоји негде у дубини сопствене психе. Тек након овог ирационалног доживљаја, читaлац почиње свесно да се упознаје са елементима на којима почива јапанска култура страве. Код многих читалаца оба доживљаја прерастају у страст због које постају пасионирани пратиоци јапанског хорора, било да је он део литературе, стрипа, филма, видео-игара или свега одједном.
Женски глас пева кроз измаглицу. Као да га тај глас гони напред, папирни авион се подиже у бесконачном лету. Глас припада нагој жени, која, бела у својој нагости, хитро промиче између заљуљаних бамбусових стабљика.