Роман Језеро нас води у савремени Јапан и даје нам прилику да упознамо живот у Токију кроз призму младих људи разапетих између интимних траума из прошлости и садашњости чије оквире не могу да сагледају. Јасним реченицама и питким стилом роман хронолошки прати необичну љубавну причу чији је приповедач млада жена која са својим дечком носи главну радњу романа. Оно што роману даје призвук мистерије и тајанствености јесте чињеница да су се све главне радње одавно догодиле, а да текући догађаји представљају само одјек прошлости и начине на које се јунаци са том прошлошћу суочавају. Без превише ликова, без сувишних дескриптивних пасажа, прича је окренута ка унутрашњим световима ликова и на интересантан начин објашњава како појединац може да се избори са светом у себи и око себе.
Јошимото Банана је рођена у Токију 1964. године. Поред Х. Муракамија, једна је од најпревођенијих јапанских писаца у свету.
Ја се напросто предам радости сликања и постављања слике на зид. Ако током стваралачког процеса нешто пође кривим путем, пронађем начин да то исправим и да завршим пројекат без обзира на све. Ја истински верујем у рад на лицу места; остајем ту без обзира на оно што се догађа у мом стварном животу и не обраћам пажњу на оно што ми се врти по глави. Гледам, осећам како време пролази, покрећем тело, и трудим се да останем изван свега. Обично, кад је све завршено, установим да се све зачудо добро сложило. Кад се то догоди, имам утисак да играм у савршеном ритму с остатком света. То осећање да сам се уклопила с околином, земљиштем, кретањем, усхићује ме… а онда се поздравим са свим тим заувек и одем на другу локацију.
