Чудесна фантазија Харукија Муракамија води нас у свет где су информације благо о које се отимају супростављене групације- Систем и Фабрика, односно њихови радници- калкулуси и крекери. А за чување информација о важним научним сазнањима и експериментима користи се људски ум, односно оно несвесно у човеку као најсигурније место на свету. Јер ни сами калкулуси не знају шта све од података обраде кроз своју подсвест. Мураками даје мрачну слику света где су научни експерименти са људском свешћу и манипулација њоме од виталног значаја, а сам човек и све оно што га одређује као људско биће гурнуто у други план. Главни јунак је усамљен, предан само свом послу, заробљен системом, па у тумарању кроз своје дане подсећа на Кафкине јунаке и њихову борбу са бесмисленим.  Ова прича се одвија у два паралелна света: овом видљивом и свету који гради главни лик у својој подсвести. Фантастична Одисеја, путовање човека кроз мрачне пределе ума у вечном трагању за својом суштином. Прича о сазревању и путовању душе заробљене у времену у потрази за смислом. А на крају пута свако нађе себе онакав какав је у самој сржи свог бића. У дубоким бунарима ове приче, кроз необичне пределе који као да су делови и слике из снова, мисао се среће са отвореном душом, зарања у скривене пределе свести. Главни јунак се држи за сопствену мисао у потрази за својим изгубљеним сећањем, а та потрага се једним делом одвија у необичној библиотеци- у библиотеци старих снова.  Запитамо се на колико нивоа функционише свест и како се мења душа у различитим околностима (и да ли се мења). И како је чудесно што сваки човек на овој планети носи у себи читав један свет, неко бајковит, а неко и кошмаран.  “Мисао не познаје време”, говори чудни научник. Па јесу ли онда мисли кључ бесмртности? Кроз тегобну потрагу главног јунака, научника , његову унуку и библиотекарку прати музика Боба Дилана, али и многи светски писци (Достојевски, Стендал и њихова дела) које је писац чудним путевима своје свести увео у причу. И у овом роману писац се бави проблемима људске егзистенције у данашњем свету. Незаобилазан је и мотив библиотеке као слика потребе људи за сакупљањем и чувањем информација и знања. Библиотека је место тишине, кутак смирења, место чувања тајне о човековој судбини.