Тешко мирећи супротне тежње – емоционалност (“душа се мери по величини своје жудње”), критички дух и страст према истини, Флобер (1821-1880) је истовремено лиричар и сатирик, који је успео да напише један од највреднијих опуса у светској књижевности.

После 150 година од појаве његових чувених романа, Мадам Бовари,  Саламбо  и Сентиментално васпитање, Гистав Флобер се убраја у класике светске књижевности попут његових омиљених писаца Шекспира и Сервантеса.

Познат је и по обимној преписци, која садржи више од 3000 писама, објављених у 13 томова, која  представљају својеврстан „роман о Флоберу“. Књига Писма, садржи избор писама из младости, писма с путовања која су попут путописа и писма после појаве романа Мадам Бовари. Већина писама у овој књизи упућена је Лујзи Коле, која је била Флоберова дугогодишња љубав.  Она су исповест  његове душе. Ту су и писма упућена  Бодлеру, књижевници  Жорж Санд, књижевном критичару Иполиту Тену…

Писма су и сведочанство његовог презира према буржоаској класи, којој је и сам припадао. Она садрже мисли о љубави, искрености, људској слабости, искушењима, мржњи, пријатељству и представљају сажето животно искуство, које чува своју актуелност и у данашњем, савременом тренутку. Флоберова писма су и драгоцен извор за проучаваоце књижевности, јер нам откривају како су настала поједина његова дела.