Kosturi okruga Medison
Пред нама је роман чија прича тече у два паралелна тока: смењује се епистоларно приповедање у којем се мајка обраћа својој кћери и приповедање у трећем лицу које прати све остале ликове, њихове унутрашње драме и догађаје који творе структуру приче.
Костур романа чини филм „Мостови округа Медисон“ и Ведранина интерпретација филмске фабуле, односно њено омиљено тумачење мотива лажног морала и свих окова света који траже од човека да увек уради супротно од оног што га чини истински срећним. Ведрана је брутално искрена и бизарно емотивна. Њен субверзивни приступ теми љубави, секса, брака и односа између родитеља и деце отвара разноврна егзистенцијална питања и захтева зрелог читаоца који ће нецензурисану слику света успети да разуме као најфинију иронију уперену против кавеза у који нас поставља друштво.
Главни лик романа је жена „у златним годинама“ која је нашла свог Клинта Иствуда и која до краја романа не скида одело кукавице јер, попут Мерил Стрип, нема храбрости да искочи из камиона. На крају, многи ликови искачу из камиона на разне начине.
Тема романа је искакање из камиона и процес у којем мостови постају костури било којег округа у било којем времену.
… Запамти, кћери, ми жене морамо бити опрезне у свим годинама. Кад смо заљубљене, посебно. Зато сирота Мерил није искочила из аута и отрчала Клинту. Све јој се ово мотало по глави, није чудо да је остала у оном камиону. Али је зато у миру и тишини, док би дјеца и муж спавали, писала причу о свом животу овако како ја пишем о свом.
Ниједна жена тако не може разговарати са својом кћери, ми мајке за вас смо само слушкиње које немају право на мало среће ни у златним годинама и које никад, баш никад не смију сићи с камиона јер су у камиону дјеца а волан је у рукама мужјака у коцкастој кошуљи прљава оковратника. Опрости ми ако сам прегруба.
