Свештеникова кћи, други по реду Орвелов роман, објављен је 1935. године. У односу на каснија Орвелова књижевна остварења, која су га сврстала у ред најзначајнијих енглеских писаца двадесетог века, роман Свештеникова кћи неправедно је остао у сенци.

            Протагониста романа је Дороти Хер, кћерка пароха енглеске провинције Кнејп Хил, која живот проводи обављајући кућне послове и бринући о оцу и парохији. Услед наметнутих обавеза и бриге о очевим дуговима, преморена дневним пословима, Дороти тоне у сан из којег ће се пробудити избрисаног сећања, у туђој гардероби, у непознатом граду. Преживљава прикључивши се групи скитница, са којом одлази на плантаже хмеља. Када јој се сећање врати, уз помоћ рођака, Дороти добија посао наставнице у једној приватној школи, али без могућности да се врати у Кнејп Хил, у којем је оклеветана. Повратком памћења успоставља се првобитни поредак, којим парохова кћи бива трагична јунакиња, јунакиња која је изгубила веру и која се налази између традиционалног и либералног.

            Обрађујући социјалне мотиве кроз живот свештеникове кћери, Орвел критикује читаво енглеско друштво. Уз доминантну тему сиромаштва, која је уско везана за живот Дороти Хер, Орвел упућује на феномен духа провинције, проблематизује положај жене у друштву, као и традиционално англиканско васпитање.