Рођен 1919. године у Торину у јеврејској породици, у којој се религији није придавао велики значај, Примо Леви је II светски рат дочекао као дипломирани хемичар. Године 1943. прикључио се партизанима и био ухапшен. Ова књига описује време које је Леви провео у Аушвицу.

Просечни читалац данас има доста предзнања о холокаусту. Знамо много о гасним коморама и концентрационим логорима, али не и о животу у радним деловима ових мучилишта. Да ли сте се икада запитали како бисте ушили дугме на кошуљи без игле и конца, или очистили ципеле без ималина, а да вам од тога зависи живот? Да ли бисте осетили олакшање због туђе смрти, ако би она значила да сте ви преживели? Леви је брутално искрен, тражи од читаоца да разликује појмове добра и зла у нехуманим условима. Доноси дилему – колико се схватање морала мења у блиском сусрету са смрћу и колико је човеку потребно времена да процес еволуције врати у назад ка својим животињским прецима? Свакако најважније питање које Леви поставља је – шта значи бити човек после Аушвица? Може ли се после таквог искуства веровати у постојање бога и доброте као апсолутног појма? Порука коју ова књига носи је НЕ ЗАБОРАВИТЕ јер управо заборав омогућује да се злочини понове.

Британски Дејли Телеграф је роман Зар је то човек уврстио на листу 110 књига које треба да прочита сваки образовани човек за живота, као и на листу 15 најбољих европских романа уз дела Кафке, Толстоја, Мана, Пруста, Достојевског, Бокача, Сервантеса…