Ламија Бегагић (Зеница, 1980) дипломирала је јужнословенску књижевност на Филозофском факултету у Сарајеву. Ауторка је две збирке кратких прича: Годишњица матуре (Сарајево – Београд, 2005) и Једносмјерно (Београд, 2010), те приручника Фурам феминизам намењеног девојчицама у основним школама.
Роман прати живот једне 35-огодишње девојке, бивше активне спортискиње која због повреде колена напушта своју спортску каријеру и враћа се у родни град. Она покушава да се током неколико летњих месеци суочи са властитим траумама које има из детињства, да позиционира себе и своју тренутну везу са девојком и да размисли о томе шта жели у животу даље да ради. Суочава се са оним кроз шта је пролазила, шта је била, али исто тако улази у мрежу женских односа базираних на бескрајној љубави и солидарности.
Роман „У зони“ настао из кратке приче коју је Ламија Бегагић раније написала и у којој су јој се отвориле многе теме које је касније разрадила у овом роману. Кроз мрежу женских односа, од породичних, пријатељских до личних емоција базираних на солидарности, узајамном помагању и поверењу, ауторка нам шаље поруку да љубав јесте простор за овакве односе, те да не треба да устукнемо од ње када нам долази и у друштвено неприхватљивим формама.
Оне тренутке кад се помјериш полако ка зиду, палиш лампу и узимаш књигу. Оне тренутке кад, таман нађеш страницу на којој си стала, а она каже: Знаш, Ал, размишљала сам. Оне тренутке кад ти кажеш: Знам, Ив, и ја, понекад, размишљам, па се изненадивши себе саме, насмијете обје, искрено, мада знате шта слиједи мада знате да је тај дјелић секунде у којем сте симултано осјетиле ту ситну срећицу, да је то тек трен и да ће проћи.