Владимир Тасић (Нови Сад, 1965), романсијер, приповедач и есејиста. Предаје математику на Универзитету Њу Брансвик. Од 1988. године живи у Канади. Роман Опроштајни дар објављен је на француском, немачком, енглеском, словачком и словеначком језику.
Почетна констатација приповедача: „Мог брата више нема“ отвара читав свет успомена и промишљања и свет уметности. Фигура брата може се схватити и као кључ који отвара ковчег сећања, пријатних и непријатних, али и као позив, изазов, да се успоменама и једној историји подаре структура и илузија смисла. Може се схватити и као мађионичарски трик који аутору допушта да у фигури индивидуе прикаже нешто општије.
Ово је прича, како је то приметио један француски критичар, о ономе што се некад звало братство и јединство, али сагледана из личног угла, из позиције неког ко је био овде, а сада је тамо (а остати или отићи јесте једна од дилема Тасићевих јунака), и о људима који се са носталгијом за временом које је прошло и за земљом коју су некад звали својом најтеже носе.
Роман је први пут објављен 2001. године у издању „Светова” из Новог Сада.
„Мог брата више нема. Могао бих рећи да је од њега преостала само кутија са пепелом, али она је сада празна. Поштански курир, бубуљичави младић у пурпурној униформи, донео ју је ујутро; дванаестог децембра две хиљадите. Био је уторак. Спремао сам се да кренем на посао. Моја жена је спавала. Младић је ставио пошиљку тачно на праг, као да је тиме хтео да назначи да она не може бити моја све док не испуним апсурдно малени простор који је на формулару био предвиђен за име примаоца.“
