Резултати претраге за: страни


Бас саксофон и друге приче о џезу
Јозеф Шкворецки
Плато
Београд, 2016.
Збирка приповедака Бас саксофон и друге приче о џезу чешко-канадског писца Јозефа Шкворецког пред читаоца износи свет живописних протагониста – музичара, заљубљеника у џез, маргиналаца, официра, чиновника, потказивача, житеља Прага и Костелца за време Другог светског рата и изградње послератног „напредног новог друштва”. Од прве две приче, „Red music” и „Eine kleine jazzmusik”, у којима се приказује како младићи и девојке, тек гимназијалци, својом експлозивном стваралачком енергијом претварају џез у облик протеста против фашиста, преко донекле сент…
прочитајте целу препоруку >>
Одвратна срећа
Гиљермо Мартинез
Агора
Београд, 2016.
Привлачност ове књиге прича лежи у тајни коју жели да одгонетне сваки читалац: Како једном признатом математичару, какав је Аргентинац Мартинез, полази за руком да мајсторски убедљиво преведе неке универзалне теме у занимљиве и напете садржаје? Можда се у томе огледа и величина математике, да апстрактно учини људски прихватљивим али умешност овог такође признатог писца свакако лежи и у томе да лако и у стилу „причам ти причу“ обликује своје приче јасним и прецизним језиком.   Било да описује похотну болничарку која у близини старости…
прочитајте целу препоруку >>
Древна светлост
Џон Банвил
Clio
Београд, 2014.
Снажан и дирљив, овај роман прича без даха о љубавним доживљајима из дечачке прошлости остарелог глумца Александра Клива са женом двадесет година старијом од њега, усто и мајком његовог друга, а та прича постаје значајнија од свега што се дешава у садашњости пропалог глумца избаченог из улога у којима је увек био неко други.   Разоткривање пубертетске пожуде (или љубави ?) све друго чини чистим, а детаљи су тако поетични, толико пуни боје и укуса чулне насладе да од тела госпође Греј чине ребрантовску фигуру пред којом авети садашњости из…
прочитајте целу препоруку >>
кључне речи:
, , ,
Зашто сам живео само један сат?
Виктор Давидовић
Цепелин
Обреновац, 2017.
Виктор Давидовић (34 године, Београд) бави се писањем последњих десетак година и за то време је објавио два романа: Дрво лешника 2011. године и Седам дана до понедељка 2013. године. Зашто сам живео само један сат? је његов трећи роман.   Пред читаоцима је узбудљива прича која се чита у једном даху, а са друге стране, на страницама се срећу мисли којима се можемо изнова враћати. Главни јунак је осамдесетогодишњи психијатар који записује исповест о свом животу. Када је имао 21 годину напустио је Мостар, где је провео младост; детињство је провео у јед…
прочитајте целу препоруку >>
Витичасте заграде
Сергеј Носов
Геопоетика издаваштво
Београд, 2016.
Сергеј Анатољевић Носов  је руски есејиста, приповедач и драмски писац „Витичасте заграде” су његов први роман преведен на српски језик. За поменути роман је 2015. године добио награду „Национални бестселер“ као најбољи роман објављен у Русији те године.   Радња романа дешава се током једног викенда (или дуже) неодређене године (две хиљаде те и те) током трајања семинара илузиониста микро и макро магова. Главни лик је Јевгениј Генадијевић Капитанов, по струци математичар, математику предаје друштвењацима. Током тог викенда и трајања чу…
прочитајте целу препоруку >>
Срце ноћи
Нагиб Махфуз
Издавачко предузеће Албатрос плус
Београд, 2016.
Нагиб Махфуз  (рођен 11. децембра, 1911. године,  умро 30. августа 2006) је једини арапски писац који је добио Нобелову награду 1988. године. Каиро је обележио Махфузов живот и често се помиње у његовом књижевном опусу. Завршио је филозофију на Каирском универзитету, а потом радио у египатској државној служби. Сматра се најутицајнијим арапским писцем јер је утемељио форму романа у арапској књижевности, а притом је писао и историјске драме, кратке приче, есеје, филмске сценарије.   Џафер Ибрахим Сејид ар-Рави, унук Сејида ар-Равија покушава да придо…
прочитајте целу препоруку >>

Израду портала
Шта да читам подржало
Министарство културе
и информисања
Републике Србије
Шта да читам је јединствени портал за препоруке за читање књига које су објављене на српском језику. У раду портала учествује преко 30 јавних библиотека из Србије.