Резултати претраге за: страни


кључне речи:

Европа у глобалном добу
Ентони Гиденс
Clio
Београд, 2009.
Самим насловом Европа у глобалном добу Ентони Гиденс нам предочава глобално доба као стање ствари, скуп друштвених околности које наговештавају многе промене у нашем животу. С тим у вези, глобализацију одређује као процес, који се односи на утицаје који до тих промена доводе.   Ова књига је настала као резултат многих семинара и расправа поводом подршке пројекту јединствене Европе и европском социјалном моделу. У тој борби за Европу преко Уније има много различитих мишљења, од тога шта је Европска унија данас, до размишљања како би она …
прочитајте целу препоруку >>
Последње песме политичких Пигмеја Пиндостана
Виктор Пељевин
Плато
Београд, 2009.
Виктор Пељевин (1962, Русија), један од најпознатијих писаца новије­ руске књижевности, захваљујући преводи лачком раду, готово у целини је присутан и на српском говорном подручју. На српски су преведени многи његови романи Омон Ра, Живот инсеката (изд. кућа­ Лом), Чапајев и Празнина, Генерација П, Света књига вукодлака, Ампир V, Сок од ананаса за дивну дам, па и ова збирка прича која потврђује да овај писац са још неколико нешто старијих, али и генерацијских исписника учествује у некој врсти „рестаурације златног доба“ руске књижевности, а кад је …
прочитајте целу препоруку >>
Пророчанство и друге приче
Сандро Веронези
Геопоетика издаваштво
Београд, 2017.
Сандро Веронези (1959),  један је од најзначајнијих италијанских писаца средње генерације којој припадају и Алесандро Барико и Николо Аманити. Објавио је есеје,  путописе,  драме, романе и приповетке, а за роман Caos calmo (Тихи хаос) добио је најзначајнију италијанску књижевну награду Strega.   У збирци коју чини петнаест прича, аутор се бави савременим човеком и неким од универзалних проблема људског постојања: присуством смрти која се прећуткује („Глас старице“) и суочавањем са болешћу и смрћу оца, које је испричано са занимљиве наративне поз…
прочитајте целу препоруку >>
Зулејха отвара очи
Гузељ Јахина
Самиздат Б92
Београд, 2016.
Када помислимо да о неким темама нема много  новог да се каже, појаве се ствараоци  који нас демантују. Гузељ Јахина, млада  руска ауторка  татарског  порекла, у најбољој традицији руских класика,  везе причу  о љубави и опстанку  у време  уништавања  татарских  кулака и њиховом  расељавању у Совјетском  Савезу  тридесетих година 20. века. Роман-првенац овенчан је највећим књижевним наградама у Русији  .   Прича  почиње описом  дана младе,сеоске жене удате такорећи у детињству, васпитане да буде више слушкиња него супруга, у кући где по…
прочитајте целу препоруку >>
Пуна живота
Џон Фанте
Лом
Београд, 2010.
Писац који је највише утицао на прозно стваралаштво Чарлса Буковског, Џон Фанте (1909–1983) рођен је у Колораду, у породици италијанских досељеника. Приповедач, романсијер и филмски сценариста Џон Фанте, читалачкој публици најпознатији је по свом алтерегу Артуру Бандинију, којег је овековечио у романима Чекај до пролећа, Бандини, Пут за Лос Анђелес и Упитај прах.   Роман  Пуна  живота посвећен је Фантеовој супрузи Џојс са којом је добио четворо деце. Међутим, у овој лирски интонираној и топло исписаној химни жени, као лик издваја се цинични …
прочитајте целу препоруку >>
Пусти правог да уђе
Јон Ајвиде Линдквист
Евро Ђунти
Београд, 2010.
Дебитантски роман некадашњег мађионичара и комичара Јона Ајвидеа Линдквиста (рођен 1968. године) Пусти правог да уђе, одмах по објављивању постао је бестселер по коме су снимљена два истоимена филма (шведска и америчка верзија). Наслов романа, како писац сам истиче, преузет је из песме певача и композитора Морисија, чији је Линдквист велики фан. У овој прози романсијер је вешто искомбиновао елементе хорора, трилера, фантастике, и љубавног романа, али је у исто време на луцидан начин проговорио о друштвеним девијацијама с почетка осамдесетих год…
прочитајте целу препоруку >>

Израду портала
Шта да читам подржало
Министарство културе
и информисања
Републике Србије
Шта да читам је јединствени портал за препоруке за читање књига које су објављене на српском језику. У раду портала учествује преко 30 јавних библиотека из Србије.