Резултати претраге за: страни


Пружите детету СТО могућности уместо ДВЕ
Кристина Хенкел и Мари Томичић
Креативни центар
Београд, 2016.
Одрасли се већ дуго и упорно боре против родне неравноправности у свом свету. Као и обично, борбу почињу да воде прекасно, када су већ одавно васпитани да буду подељени на мушкарце и жене, и да се у складу са тим понашају на различите начине. Док деци говоримо да су одређена понашања, играчке, филмови или гардероба "само за девојчице" или "само за дечаке", често нисмо ни свесни да репродукујемо један друштвени образац из кога касније покушавамо да се ишчупамо. Такође, затварамо својој деци цео један свет могућности који би могли да истражују и да …
прочитајте целу препоруку >>
кључне речи:
,
Двојница
Тес Геритсен
Лагуна
Београд, 2011.
Тес Геритсен је Американка кинеског порекла. Иако је одмалена писала, на наговор родитеља завршила је студије антропологије. Године 1996. посветила се жанру форензичких и медицинских криминалистичких романа. Добитница је награде „Nero“ за роман Нестала и награде „Rita“ за роман Хирург. Критичари широм света хвале њене романе, а Publishers Weekly прогласио ју је „краљицом“ медицинског трилера. Њене књиге преведене су на 31 језик и широм света је продато више од 15 милиона примерака. Роман Двојница је изузетан крими роман, који одликује динамично …
прочитајте целу препоруку >>
До сутра
Наташа Апана
Клио
Београд, 2016.
Наташа Апана је француска књижевница индијског порекла, рођена на Маурицијусу. За роман Последња браћа, који је преведен на 16 језика, добила је бројна признања.        Радња романа До сутра одвија се у провинцији, на обали Атлантика, где ће се супружници Адам и Анита доселити након напуштања Париза, у којем су се упознали током година студија. Приповедач нас, у некој врсти пролога, упознаје са судбинама главних јунака, а потом их постепено уводи у приповест и распреда нит која је довела до трагичних исхода њихових живота. Главна јунакиња, поре…
прочитајте целу препоруку >>
Ф
Данијел Келман
Дерета
Београд, 2017.
Експериментишући у жанру породичног романа, немачки писац Данијел Келман, кога једнако цене и књижевни критичари и широка публика, написао је изузетно интересантан, слојевит, динамичан, на посебан начин узбудљив, повремено суптилно духовит роман који, кроз приче о животу и делима једног одсутног оца – Артура, његове тројице синова подједнако сигнификативних имена (Ерик – „јапи“, Мартин – свештеник без вере, Иван – историчар уметности и сликар-фалсификатор) и његове унуке Марије, тематизује питање односа индивидуалне, егзистенцијалне сл…
прочитајте целу препоруку >>
Вољена жена
Андреј Макин
Paideia
Београд, 2013.
Андреј Макин рођен је 1957. у Краснојарску (Сибир). Образован је у духу француског језика и културе. Докторирао је филолошке науке на Московском универзитету 1987. Крајем осамдесетих година настањује се у Француској. Његове књиге преведене су на више од четрдесет језика. Главни јунак овог романа, Олег Ердман, има једну страст, једну опсесију, а то је живот Катарине Велике, руске царице. Пореклом Немац, као и сама царица, он настоји да сруши предрасуде које окружују ову жену. Истражујући њен живот, Ердман жели да сруши мит о томе да је она владала не с…
прочитајте целу препоруку >>
кључне речи:
, ,
Ледени дворац
Тарјеј Весос
Дерета
Београд, 2016.
Тарјеј Весос (1897-1970), норвешки писац, објавио је више од педесет дела различитих књижевних форми. Добитник је више књижевних награда, као што су награда Нордијског савета за књижевност, награда Венеције и Издавачке куће Гилдендал. Три пута његово дело било je разматрано за Нобелову награду за књижевност. Роман Ледени дворац је екранизован. Роман о самоћи, разумевању, отуђености и необичним осећањима две ученице у пубертетској доби. Почетак пријатељства које је тек требало да се развије између две стидљиве, врло младе другарице, постаје мистер…
прочитајте целу препоруку >>

Израду портала
Шта да читам подржало
Министарство културе
и информисања
Републике Србије
Шта да читам је јединствени портал за препоруке за читање књига које су објављене на српском језику. У раду портала учествује преко 30 јавних библиотека из Србије.