Srpski na srpskom
ključne reči:

Srpski na srpskom
izdavač: Radio-televizija Srbije, Beograd, 2016.
broj strana: 285

Da li zaista znamo svoj maternji srpski jezik ili ga koristimo kao u „reklamnim sloganima“ koje stvaraju brend menadžeri, marketing risrčeri i art kopirajteri. Gde su tu naši lektori?

Da li se dosledno poštuju pravila srpskog književnog jezika u elektronskim medijima i modernoj umetnosti, ili bi „da nema novinara koji nam kvare jezik, takozvanih voditeljskih i tabloidnih pisaca da nam kvare književnost, samozvanih voditelja sa raznih obojenih televizija da nam kvare govor i marketinških agencija da nam kvare pravopis i terorišu nas tuđicama“, naši lektori i profesori maternjeg jezika ostali bez posla?

Neke lingvističke nedoumice i pravopisne dileme u savremenom srpskom jeziku, zabavno prikazuje i humorno razrešava Mirjana Blažić, autorka knjige „Srpski na srpskom”, novinarka i urednica istoimene nagrađivane radio emisije.

Ova knjiga sastoji se od tri dela („Priče”, „Greške” i „Studentski radovi”). U tekstovima 122 priče prikazane su najčešće razgovorne jezičke i pravopisne greške, kako u svakodnevnim realnim dijalozima, tako i u tekstovima iz srpske štampe, televizijskih emisija i sveprisutnih društvenih mreža.

„Priče” se bave jezičkim greškama u svakodnevnim govornim situacijama, ali se u tekstu priče pojavljuje i skraćeno lektorsko razrešenje jezičke nepravilnosti koje će priču, korišćenjem pravilnih oblika, dovesti do srećnog kraja.

„Greške” su dinamičnije od priča zato što se sastoje od više kraćih delova, napisane su u obliku replika između lektora i zbunjenih govornika, a bave se najčešćim jezičkim (akcenatskim) greškama koje se čuju u medijima i javljaju u novinskim člancima i tekstovima na elektronskim mrežama.

Treći deo knjige pod nazivom „Studentski radovi” su priče iz života mladih zagovornika jezičke i stilske čistote savremenog srpskog jezika, koji ne koriste eure da kupe armani odelo, svlače sa jezika tuđice i kancelarijsku stilistiku. To su radovi četrnaest studentkinja Filološkog fakulteta u Beogradu, budućih profesora, bibliotekara, lektora, gramatičara, pravopisaca, leksikografa, novinara – novih čuvara tradicije srpskog književnog jezika i ćirilice, koji ne prihvataju novokomponovane reči iz rečnika moderne političke korektnosti i rodne ravnopravnosti.

Autorka je od mnoštva priloga iz veoma slušanih petominutnih radijskih emisija, sačinila knjigu namenjenu čitaocima željnim znanja koji u svakodnevnoj poplavi raznih informacija žele kratke i tačne podatke, umesto da listaju srpski Pravopis. Zabavne i poučne priče iz knjige „Srpski na srpskom” Mirjane Blažić, uveseljavaju i nenametljivo obrazuju čitaoce, ali i skreću njihovu pažnju „na bogatstvo srpskog jezika, kao i značaj jezika i govorne kulture u očuvanju nacionalnog identiteta”.

Odlomak iz dela

Deca kažu – ko nema u glavi, ima na Guglu. Kad sam u pretraživač ukucala – nemam, nemoj, nisam i neću, ponudio mi je 5 miliona i 290 adresa sa ta četiri izuzetka. Pregledala sam prvih desetak i najsimpatičniji mi je bio onaj sa sajta Vukajlija. Zove se Odgovori na sledeća knezmihajlovska pitanja:

– Da li hoćete da pomognete deci u Zvečanskoj kupovinom ove razglednice?

– Neću.

– To je samo 200 dinara, sigurno imate toliko?

– Nemam.

– Sigurno niste zainteresovani?

– Nisam.

– Pa dobro, možda da Vas zaustavim sledeći put kad budete imali više vremena?

– Nemoj.

 

Izradu portala
Šta da čitam podržalo
Ministarstvo kulture
i informisanja
Republike Srbije
Šta da čitam je jedinstveni portal za preporuke za čitanje knjiga koje su objavljene na srpskom jeziku. U radu portala učestvuje preko 30 javnih biblioteka iz Srbije.