Novi naslov Hararija predstavlja, u stvari, priručnik za snalaženje u razumevanju budućnosti koja je, u mnogim segmentima, već počela. Harari i u ovoj knjizi ne prestaje da zapanjuje načinom na koji tretira teme o kojima neprestano razmišljamo: kuda ide ovaj svet, šta je čovek, šta je bog, koja je njihova uloga u razvoju društva, šta je sreća itd.  Harari otvara ove teme na originalan način i nemoguće je poistovetiti ga sa nekim od prethodnika koji su se bavili sličnim antropološko-filozofskim temama. Precizan je u tvrdnjama koje detaljno obrazlaže i dovodi nas do zaključka da je čovek došao do stepena razvoja kada svim svojim postupcima ne radi ništa drugo do negacije svega ljudskog u sebi i oko sebe. „Kao što je nuklearno oružje omogućilo novi mir, tako bi budući tehnološki razvoj mogao da postavi pozornicu za nove vrste ratova“ – te nove vrste ratova detaljno pojašnjava i predlaže da bi trebalo da težimo da uzdignemo ljudska bića u božanstva, „da homo sapijensa pretvorimo u homo deusa“. To je težak zadatak u čijem rešavanju mogu da nam pomognu samo znanje i nauka: „Naučnici će nas uzdići u bogove“, tehnologija će zanemariti značaj običnog čoveka homo sapijensa, u laboratorijama će se rađati nove religije i tako će nastati homo deus. Hoćemo li se pretvoriti u mašine?