Четрнаестогодишња Емилија, јунакиња романа „Сто сати мрака“ холандске ауторке Ане Волц, осећајући огроман стид и бес због скандала који је својим понашањем изазвао њен отац, одлучује да побегне из Амстердама у Њујорк, не очекујући да тамо може да је задеси ураган Сенди. Бекство у Њујорк и преживљавање урагана, доноси јој и познанство са троје нових пријатеља,  које стиче док заједно проживљавају 100 сати мрака, колико део Њујорка у коме живе остаје без струје. Нови пријатељи, брат и сестра (Сет и Еби) и младић Џим и сами са собом носе личне муке које их тиште.

     Роман је прича о суочавању са сопственим разочарењима и патњама. Поставља питања о породичним односима, комуникацији и недостатку комуникације, (не)изражавању осећања и личним страховима и фобијама (Емилија има фобију од бактерија), али говори и о упознавању себе и сопствених потреба у тренутку када јунаци на граници детињства и младости траже животни пут и циљ. Њујорк је симболично град слободе, ослобођења нагомиланих емоција и стицања новог идентитета јунакиње која одлучује да одбаци улогу послушне и добро васпитане девојке. Ово је такође и  прича о солидарности, пријатељству и заљубљивању. Психолошки јасно контрастираним ликовима, динамичном радњом и темама које муче савремене тинејџере роман „Сто сати мрака“ привлачи младу читалачку публику.

     Ана Волц (1981) почела је да пише приче у дванаестој години, а до сада је написала више од двадесет романа за децу и младе, који су преведени на више језика. У њима се  јунаци најчешће суочавају са неким проблемом, чије решавање покреће радњу.

     Добила је бројне награде, међу којима су Награда за најлепшу књигу фламанског жирија за децу и младе (2010, 2016, 2018), као и награде „Сребрна држаља“ (2016, 2017) и „Златна држаља“ (2016).