Траговима Црног Петра
Траговима Црног Петра
издавач: Лагуна, Београд, 2019.
број страна: 231
наслов оригинала:
Tragovima Crnog Petra

„Траговима Црног Петра“, заједно са претходно објављеним романима Морее Банићевић, „Демон школске библиотеке“ и „Двојници из таме“, чини хорор трилогију намењену деци. Обједињује је дружина од шесторо деце, која из књиге у књигу одрастају и доживљавају нове авантуре у сусрету са застрашујућим бићима оностраног света. У „Траговима Црног Петра“, Инка, Зара, Борис, Отис, Мркља и Зуба су тринаестогодишњаци, а градски парк, настао на месту исушене мочваре, назван Баре, представља место уласка у онострани свет.

Заплет почиње одласком на карневал дружине маскиране у бића из хорор прича. У реални свет фантастично се увлачи доласком још једне „маске“, а затим и сабласним заустављањем времена. Екипа је приморана да дође у Баре, где добија задатак да пронађе несталу девојку Лазули. Ту почиње загонетна и опасна потрага, пуна изненађења и обрта. Бројни мотиви, тајанствена музика, име девојке, плава боја, вилини коњици… дочаравају магичну атмосферу и имају симболично значење, често повезано са народним веровањима. У роману се, као носиоци добра и зла, боре фантастични ликови словенске митологије (предања Истре): крсник (шаман-исцелитељ) Црни Петар и штригун Малех.

Напетост потраге распаљује читалачку машту, а пријатељство између чланова дружине чини важан идејни слој романа. Иако међусобно различити, јунаци стоје једни уз друге у свим тешким ситуацијама. Чарке и дијалози у којима се надгорњавају  извор су хумора, а иза њих је суштинско прихватање другог. Роман тако пружа поруку о заједништву, толеранцији и храбрости, а различите особине и квалитети сваког детета понаособ допуњују се и чине их јаким, што им омогућава да се носе са мрачним силама.

Мореа Банићевић (1981) рођена је и живи у Ријеци. Ради као професорка енглеског језика у основној школи у Опатији.

Одломак из дела

Сви су се, готово у исти час, окренули према зачауреној прилици која је иза екипе стајала са маском на глави. Била је нижег раста од остатка групе. Преко главе јој је била навучена јутена врећа с отвором за очи, а остатак тела је био обмотан грубим платном и конопцем.

 – У Баре!  –  рекла је та маска и тихо наставила – Позив.

 –  Ко је овај хибрид? – упитао је Мркља забезекнуто.

Међутим, на то питање нико није знао да одговори. Екипа је гледала према прилици очигледно збуњена ониме што чује.

 –  Ко си ти? – упитала је Зара сабрано. – Јеси ли се изгубио? Где су ти родитељи?

  –  Позив! – одвратила је маска помало нељубазно. – У Баре!

 – Мали, јеси ли ти глуп? – нарогушио се Мркља. – Пратиш нас? И каква ти је то маска? Јеси ли својој баби украо те ружне завесе?

Уместо одговора, маска је зарежала:  –  У Баре! Позив!Позив!

 – О чему ти причаш?

 – Седам! Четрдесет! Пет! Сатови тада спавају! Време чека!

 

Израду портала
Шта да читам подржало
Министарство културе
и информисања
Републике Србије
Шта да читам је јединствени портал за препоруке за читање књига које су објављене на српском језику. У раду портала учествује преко 30 јавних библиотека из Србије.