Slamnata koliba
Slamnata koliba
izdavač: Kreativni centar, Beograd, 2016.
broj strana: 291
naslov originala:
草房子
prevodilac: Una Mišković

Roman savremenog kineskog pisca za decu Cao Vensjuena „Slamnata koliba“ govori o detinjstvu, odrastanju i životnim pričama stanovnika Joumadina, zabačenog kineskog sela, početkom šezdesetih godina 20. veka. Likovi u romanu su deca, učenici Joumadinske osnovne škole i odrasli – nastavnici, roditelji i oni čiji su životi neposredno povezani sa školom. Događaje objedinjuje mesto dešavanja i lik dečaka Sanga Sanga, sina direktora škole, sklonog nestašlucima i strastvenog odgajivača golubova. Zajednička osobina likova ove knjige je hrabrost sa kojom se suočavaju sa životnim nedaćama. Pored nestašluka i vedrine detinjstva, deca doživljavaju i društveno odbacivanje zbog različitosti (Ćela), nasilje (Džijue), socijalno propadanje porodice, usamljenost (Du Sijaokang) i bolest (Sang Sang). Ona  vide  i slute socijalne i emotivne probleme odraslih; odrastaju pokazujući odučnost i izdržljivost, proživljavajući zajedno sa odraslima univerzalnu promenljivost ljudske sudbine.

Čitalac može da stekne utisak o tome kakva je bila škola i način života u jednom kineskom selu, ali i da uživa u lirskim opisima prirode, dramatičnoj radnji i jasno i upečatljivo oslikanim osećanjima tuge, ljutnje, usamljenosti, odbačenosti, nemira, straha, čežnje i ljubavi, koja likovi snažno proživljavaju.

 Cao Vensjuen (1956)  je roman  „Slamnata koliba” objavio 1997. godine, a  2016. dobio  je nagradu „Hans Kristijan Andersen”, koja je u književnosti za decu pandan Nobelovoj nagradi. Po njegovim rečima, opisani događaji su u velikoj meri autobiografski, sačinjeni od njegovih sećanja na detinjstvo na selu.

Izašla su brojna izdanja, a filmsku verziju, za koju je Cao Vensjuen napisao scenario,  roman je dobio 1998. godine.  

Odlomak iz dela

Koliko se Sang Sang sećao, do trećeg razreda Ćeli nimalo nije smetalo to što je ćelav. Možda je bilo tako zato što nije bio jedini ćelavko u selu ili možda zato što je bio klinac, pa se nije setio da bi to moglo da mu smeta. Uvek je bio veseo. Kad bi ga neko pozvao po nadimku, rado bi se odazvao kao da mu je ime Ćela He, a ne Lu He.

Ćela je bio savršen ćelavko. Njegov dug lep vrat podupirao je glatku glavu, a ona je bila bez ijednog ožiljka, potpuno sjajna i pravilna. Pod sunčevim zracima bleštala je kao da je lakirana, pa su školski drugovi umislili da može da svetli u mraku. Pošto je bio potpuno ćelav, drugovi su ga često posmatrali kao opčinjeni priželjkujući da liznu prst i njime ga lagano poglade po glavi. Ćeli su stalno trljali glavu. Kasnije, kad je otkrio da svi to vole, počeo je više da ceni svoju ćelu i nije dozvoljavao da je diraju kako se kome ćefne.

 

Izradu portala
Šta da čitam podržalo
Ministarstvo kulture
i informisanja
Republike Srbije
Šta da čitam je jedinstveni portal za preporuke za čitanje knjiga koje su objavljene na srpskom jeziku. U radu portala učestvuje preko 30 javnih biblioteka iz Srbije.