Сара и заборављени трг
издавач: Лагуна, Београд, 2016.
број страна: 149

Почео је распуст и дванаестогодишња Сара не жели да га проводи четујући као друга деца, већ жели да за викенд оде код баке за коју је посебно везана. Проласком кроз дугуљасти тунел, из реалног света оквирне приче,  Сара улази у немогући свет заборављног трга на коме, заједно са Бертолдом, птицом који мисли да је мачка,  полази у потрагу за несталом баком.

Обилазећи трг, Сара и Берти, наилазе на низ необичних ликова попут Константина Константина, Господина са шетајућим брковима, Кишобрадог, старца из Радионице за поправку детињства и других, који  на маштовит и духовит начин представљају важне животне поруке.

У чудесни свет заборављеног трга продиру делићи реалности у вези са болним искуствима Сариног детињства, које она не жели да види, а у основну радњу уметнута је прича  о девојчици (која је Сарино друго ја)  која тражи излаз из Лавиринта. Уметнуту и главну прича о потрази за баком повезује лик краљице Скотоме, односно Маското која се појављује на  граници између имагинарног и реалног света.

Сара је на крају књиге старија за две године, што говори о томе да је ово дело и  роман одрастања, које носи горка искустава, али и поруке о малим  слатким стварима које олакшавају подношење великих и горких, као и кључну поруку о важности маштања и односу приповедања и смрти, која наступа онда када више нема прича.

Зоран Пеневски је писац, сценариста и преводилац, а  књига „Сара и заборављени трг“, коју је илустровао Душан Павлић,  била је у најужем избору за Награду Политикиниг забавника.

Одломак из дела

„-Хајде, Берти! Зар не можеш да рашириш крила?

-Ја да раширим крила?! Побогу, девојко, где си ти видела да мачке лете?

-Берти, није ми више смешно што изиграваш мачку!

-Жао ми је што ме не схваташ озбиљно, Саро. Али природа је природа! Не можеш да је мењаш по својој вољи.

Застали су пред испуцалим, тамножутим вратима. Сара се већ уплашила да ће безуспешно обићи читав трг. И да ће поново доћи на место одакле су кренули. Бака је волела да јој прича загонетке, али ово је било нешто другачије. Нешто веће од обичне загонетке. Пред њима стајала је табла са зарђалим ивицама на којој је писало Музеј писаћих машина. Испод ње налазио се пожутели папир, који  је подсећао на комад акврел папира уништен просутом шољом кафе и на којем је било откуцано: Радно време, сваког дана од 12.00 до 12.30 ч.“

 

Израду портала
Шта да читам подржало
Министарство културе
и информисања
Републике Србије
Шта да читам је јединствени портал за препоруке за читање књига које су објављене на српском језику. У раду портала учествује преко 30 јавних библиотека из Србије.