Мене је тешко не волети
Мене је тешко не волети
издавач: , Београд, 2019.
број страна: 112

Сам наслов романа „Мене је тешко не волети” Јасминке Петровић  наводи на питање  ко је то коме се не може одолети и кога је тешко не волети. Одговор следи већ на самом почетку романа. Реч је о кућном љубимцу, псу Крци. Девојчица Нина и њен пас Крца су главни јунаци овог романа, који је пре свега духовито штиво, испричан делом из угла Нине, а делом из угла Крце.

Крца је, заправо, пас мешанац коме је главна забава грицкање и цепање папуча, прављење конфета од часописа, развлачење тоалет папира по собама, па му је због тога Нинин тата и доделио надимак Напаст. Али, без обзира на све ово, на Крцу нико не може бити дуго љут и њега је, заиста, тешко не волети. Јер, његов поглед милује, он воли без задршке, он помаже кад треба, он је уствари један добар пас, кроз чији унутрашњи глас се добијају праве лекције о животу.  

Нина, осим што воли свог крзненог љубимца Крцу, воли да иде на балет и машта како ће једног дана постати права балерина. Наравно, где је Нина ту је и Крца, па он тако постаје део балетске представе „Крцко Орашчић”, којој се ускоро ближи премијера. Да ли ће Крца бити на нивоу задатка и како ће одиграти своју улогу? Одговори на ова питања чекају све оне који прочитају овај узбудљив роман.   

Згоде и незгоде које искрсавају на часовима балета, међу Нининим другарицама, балеринама  и у породици Перишић сигурно ће забавити и  насмејати читаоце. Али, поједине ситуације у роману навешће на размишљање  да ли особа треба да се мења само да би се допала другима или шта се деси када неко схвати да кућног љубимца, који му је до јуче био све, више не жели крај себе.

Роман је погодан за децу узраста од 7 до 10 година.   

Одломак из дела

Мене је тешко не волети

Јухуууу! Ово је предивно! Има ли шта лепше од играња по поду! Мама Перишић се котрља према ходнику. Тата Перишић лежи на леђима и млатара рукама. Чика Сима лежи на стомаку и млатара ногама. Нина и ја се ваљамо мало једну, мало на другу страну. Нина се церека, а ја лајем из свег гласа: „Ав-ав-ав!Живела игра! Живео тепих! Живели ми!”

Много сам срећан! Волим што смо сви заједно и што се овако лепо играмо. Видим да је и Нина срећна. Чика Симу не видим, јер му ј нос још увек у тепиху. Али му зато видим уши. „Јухууу! Живеле чика Симине уши!”

Скачем му на леђа. Луда забава!

„Крцо! Крцо!“ ‒ виче тата Перишић као да смо сами код куће. Баш не уме да се понаша пред гостима. Какав је то лик! Жели да нам прекине забаву! И успева. Нажалост. Чика Сима је дубоко разочаран. Нина такође. А тек ја? С мамом и татом Перишић је увек тако! Они све упропасте, али све, па и најлуђу забаву. Уопште не знају да се играју. Како је то тужно…

 

Израду портала
Шта да читам подржало
Министарство културе
и информисања
Републике Србије
Шта да читам је јединствени портал за препоруке за читање књига које су објављене на српском језику. У раду портала учествује преко 30 јавних библиотека из Србије.