Katarina Bezbriga, ilustrovani roman francuskog nobelovca Patrika Modijanija, koji piše za odrasle i za decu,  već neobičnim prezimenom junakinje privlači pažnju.

            Ispripovedan je u prvom licu kao sećanje Katarine Bezbrige, profesorke baleta, na period detinjstva  provedenog sa ocem u Parizu, pre nego što su prešli  u Njujork, u kom se porodica okupila jer je tu živela i nastupala Katarinina majka, balerina. Sećanja na vreme provedeno bez majke, koja joj je nedostajala, dok je otac bio glavna ličnost u Katarininom životu, podstakle su odložene naočare jedne njene učenice. Naočare povezuju Katarinu i njenog oca, koji ih oboje nose, i simbol su granice između realnosti i sveta mašte i snova, koji se pred Katarinom otvara kada igra bez njih. Sa njima se svet jasno vidi, ali sa njima ne može  da se pleše.

             Nežan i pun razumevanja odnos oca prema ćerki, ali i slika sveta  šezdesetih godina 20. veka i ljudi sa njihovim nesavršenostima i lažnim/prividnim identitetima  dati su u nekoliko epizoda iz perspektive devojčice koja tek upoznaje život. Poput zamagljenog pogleda bez naočara,  dečjim očima viđene, ljudske mane i društveni odnosi predstavljeni su bez oštrine, sa blagom ironijom i humorom.

            Centralni motiv naočara, koje pokreću sećanja, pored toga što pruža filozofske poruke o životu, čini da ovaj roman može biti i  ohrabrenje deci koja ne vide najbolje.  

          Knjigu je ilustrovao poznati francuski karikaturista  Žan-Žak Sampe.